Gazda vam već nedeljama u poslednjem trenutku traži da vikendom dođete na posao. Svaki put pristanete, iako imate samo želju da ležite u krevetu i ne razmišljate ni o čemu… Ključate od besa dok odbrojavate minute subotom.
Naručili ste kafu bez šećera, ali je na prvi gutljaj očitledno da je konobar doneo zaslađen napitak. Na pitanje, “Jel sve u redu?”, Vi odgovarate: “Jeste”, dok pokunjeno ispijate preslatku kafu.
Želite da idete na fudbal, ali ne mislite da će vaša lepša polovina biti presrećna s tim što ćete provesti sat ili dva svake nedelje izvan porodice, pa ni ne pominjete ideju.
Vaš komšija pušta pse da laju čitavu noć i ne da vam mira. Umesto da s njim razgovarate o tome, vi ga ogovarate prijateljima na Fejsu.
Ako vam je bilo koja od ovih situacija dobro poznata, onda ste verovatno jedan od gomile muškaraca koji pate od “sindroma dobrice”.
Dobrice imaju pasivan pristup životu i odnosima. Umesto da se zalažu za sebe, puštaju druge da gaze po njima. Dobricama je teško da kažu “ne” zahtevima – čak i nerazumnim.
Uviđajni su do bola. Kad nešto žele ili trebaju, plaše se da to zatraže jer ne žele izvazvati neprijatnost drugima. Dobri momci takođe izbegavaju sukobe poput kuge. Oni bi radije da ne talasaju umesto da isplivaju.
Na prvi pogled dobrice deluju kao sveci. Oni su velikodušni, fleksibilni i izuzetno uljudni. Ali ako zagrebete ispod površine, često ćete naći bespomoćno, anksiozno i ogorčeno jezgro.
Dobrice su često ispunjeni anksioznošću, jer njihova sopstvena vrednost zavisi od odobrenja drugih i od toga da ih svi vole. Oni gube puno vremena pokušavajući da smisle kako da kažu ne ljudima, pa čak i tada, često i dalje kažu da, jer prosto ne mogu da izvuku to iz sebe.
Smatraju da ne mogu ispuniti svoj pun potencijal, jer su zaključani da rade ono što drugi kažu da bi trebalo učiniti. Pošto je “ne talasati” njihov podrazumevani pristup životu, dobrice imaju malu kontrolu nad svojim životima i posledično se osećaju bespomoćno, nepromenljivo i zaglavljeno.
Obično su ogorčeni i osvetoljubivi, jer su njihove neizgovorene potrebe nezadovoljene i osećaju se kao da ih drugi uvek iskorištavaju – iako su upravo oni koji to dopuštaju.
U najgorem slučaju, skriveni bes Dobrice od maltretiranja rezultiraće neočekivanim izlivima besa i nasilja. On je vulkan koji čeka da izbije.
Pa šta jedan Dobrica treba da uradi? Kako može ponovo steći kontrolu nad svojim životom i prestati biti gurkan?
Neke Dobrice misle da je rešenje otići u krajnost i preći od pasivnog do agresivnog. Umesto da se podčinjavaju, osećaju kao da moraju da dominiraju u svakoj situaciji. Oni pokušavaju da budu glavni u svemu, bez obzira na situaciju.
Agresivnost, iako definitivno prikladna u nekim slučajevima, posebno u onima koja uključuju spoljašnju konkurenciju, u većini slučajeva se smatra vrlo neproduktivnom komunikacijom i stilom ponašanja.
Zapravo, upotreba upornog, agresivnog stila komunikacije često može izazvati povratnu reakciju stvarajući ogorčenost i pasivno-agresivno ponašanje kod ljudi koje pokušavaju da kontrolišu.
Umesto pasivnosti i agresivnosti, najbolji pristup leži negde između. Ravnoteža u komunikaciji i ponašanju naziva se asertivnost.
Šta je asertivna komunikacija: Zlatna sredina između pasivnosti i agresije
Možete povezati pojam „asertivnost“ sa kursevima koje žene polažu da steknu samopouzdanje na tradicionalno muškim radnim mestima.
Ali u poslednjih nekoliko decenija, kako su muškarci naučeni da uobliče svoje grube ivice – da budu manje naporni, više osetljivi i da više sarađuju – mnogi momci su zbunjeni gde da povuku granicu između agresije i pasivnosti. Zabrinuti da ne ostave utisak oholosti, ili seksizma, skloni su pasivnoj strani. Izgubili su sposobnost da se kreću između, i kao rezultat toga, mnogi muškarci moraju da nauče ili se podsete kako da budu asertivni.
Pa šta znači biti asertivan?
Ukratko, asertivnost je međuljudska veština u kojoj pokazujete zdravo samopouzdanje i sposobni ste da se založite za sebe i svoja prava poštujući prava drugih.
Kada ste asertivni, direktni ste i iskreni prema ljudima.Ne okolišate ko kiša oko Kragujevca i ne očekujete da vam ljudi čitaju misli o tome šta želite. Ako vas nešto muči, vi jasno kažete; ako nešto želite ili trebate, vi pitate. Sve to uz održavanje mirnog i uzdržanog stava.
Asertivnost takođe podrazumeva da iako možete da tražite nešto ili izrazite mišljenje, drugi su slobodni da kažu ne ili da se ne slaže. Sa druge strane, nema ljutiš kad se to dogodi. Ostaješ u kontroli i radite na nekom kompromisu.
Kad ste asertivni, razumete da nećete uvek dobiti ono što želite. Međutim, naučićete da ne samo što ne škodi da tražite, već je zapravo korisno da pitate.
Prednosti Asertivne komunikacije
Vaši odnosi će se poboljšati. Istraživači koji proučavaju brak i odnose otkrili su da je asertivnost jedno od ključnih veština koja je potrebna oboma partnera kako bi veza bila snažna i zdrava. Ako jedna osoba smatra da njene potrebe nisu ispunjene, stvara se ozlojađenost prema partneru (čak i ako je krivica te osobe što nije iskazala svoje potrebe).
Umanjićete stres
Studije su pokazale da pojedinci koji prođu trening za asertivnost doživljavaju manje stresa od onih koji to ne čine. Kad ste asertivni, možete da kažete ne prohtevima koji bi vas previše iscrpeli. Takođe gubite teskobu i zabrinutost koja dolazi sa previše zaokupljenosti time šta će drugi pomisliti o vašim izborima / preferencijama / zahtevima / mišljenjima. Osećate kontrolu nad svojim životom.
Dobićete samopouzdanje
Kad ste asertivni, imate unutrašnji lokus kontrole. Vašim stavom i ponašanjem upravljaju vaše sopstvene akcije ili odluke, a ne akcije i odluke drugih. Svestnost da možete sami napraviti promene da biste poboljšali sopstvenu situaciju daju veliki porast samopouzdanju.
Postaćete manje ogorčeni
Kako postajete sve asertivniji, vaši odnosi će postati lagodniji. Nećete više morati da gutati knedlu negodovanja kad na pitanje odgovorite pozitivno ili odlučite da nekom učinite uslugu. Kad nešto učinite, to ćete radite jer to zapravo želite..
Kako biti asertivan? Stvaranje asertivnog načina razmišljanja
Po mom iskustvu, postati asertivniji prvo zahteva promenu načina razmišljanja. Morate se osloboditi svih ograničavajućih ili pogrešnih uverenja koja vas sprečavaju da budete asertivni.
Evo nekoliko predloga za postavljanje zdravog razmišljanja:
1. Postavite granice
Prvi korak da ne budete mlakonja je uspostavljanje granica. Granice su pravila i ograničenja koja čovek stvara za sebe i koje predstavljaju vodič za ljude oko njega. Pasivni muškarci obično nemaju granice i dopuštaju drugima da ih gaze.
Morate da pustite M.U.D.A. Moje Ustaljene Dobre Aspiracije.
MUDA su stvari kojima si posvećen: porodica, zdravlje, vera, hobiji, psihološko blagostanje itd. MUDA su granice koje te određuju kao muškarca, one stvari koje te, ako se više puta po njima gazi, postepeno – ali sigurno – pretvaraju u razjarenog, mrzovoljnog čoveka. ”
Ako nemate MUDA, odvojite malo vremena da ih pronađete. Jednom kada to učinite, obavažite se da nikada nećete dati drugima da gaze po njima.
2. Preuzmite odgovornost za sopstvene probleme.
Dobrice uvek čekaju da neko drugi reši njihove probleme. Asertivan čovek shvata da su njegovi problemi njegova odgovornost. Ako u životu vidite nešto što treba da se promeni, preduzmite akciju. Ako niste zadovoljni nečim u životu, počnite da preduzimate korake – ma koliko oni bili mali – da promenite stvari.
3. Ne očekujte da vam ljudi čitaju misli
Dobrice očekuju da drugi prepoznaju šta im treba bez da oni kažu ijednu riječ. Dok se ne dogodi neka masovna mutacija koja omogućava telepatiju ili se naš mozak uključi na HARP, čitanje uma nije moguće u doglednoj budućnosti. Ako nešto želiš, kaži to; ako te nešto muči, pitaj; ako ti nešto smeta, pobuni se. Nikada ne pretpostavljaj da ljudi znaju svaku tvoju potrebu ili želju. To nije tako očigledno kao što misliš.
4. Shvatite da niste odgovorni za to kako se drugi osećaju ili se ponašaju
I pasivni i agresivni muškarci imaju sličan problem: obojica misle da su glavni za to kako se drugi osećaju ili se ponašaju – samo to iskazuju drugačije.
Agresivan čovek preuzima odgovornost za tuđe ponašanje i emocije ispoljavajući svoju volju fizičkom, mentalnom i emocionalnom silom.
Pasivan čovek preuzima odgovornost za tuđe ponašanje tako što se stalno podvrgava volji drugima. Pasivni muškarci smatraju da je njihov posao osigurati da su svi srećni, čak i ako to znači da su i sami nesrećni.
Asertivan čovek prepoznaje da nije njegov posao da kontroliše ili brine o tuđem ponašanju i da je samo on odgovoran za to kako se ponaša i oseća! Nećete verovati koliko ćete manje stresa i strepnje osećati kada to shvatite. Nećete više trošiti izgubljene sate trljajući ruke brinući o tome da li će neko biti zadovoljan vašim izborom ili mišljenjem.
Ovo ne znači da treba da budete bezobzirni kreten i da ne smete da uzimate u obzir osećaje / situacije drugih. To samo znači da ne treba da idete preko broda i budete toliko pažljivi da ne postavljate nikakve zahteve i ne zalažete se za svoje vrednosti da biste nekoga uznemirili ili uvredili. Neka sami odluče da li će biti uznemireni ili uvređeni. To je njihova odgovornost, a ne vaša.
5. Odgovorni ste za posledice svojih asertivnih reči / postupaka
Asertivan stav će verovatno prodrmati kaveze ljudi koji su od vas navikli na drugačije i moglo bi doći do neprijatnih posledica. Ali deo asertivnosti je preuzimanje odgovornosti za te posledice. Suočavanje s tim posledicama daleko je bolje od suočavanja sa posledicama anksioznog, mrzovoljnog života.
6. Asertivnost zahteva vreme
Ne mislite da ćete čarobno postati asertivni tako što ćete pročitati ovaj članak. Asertivnost zahteva vreme i praksu. Imaćete lepe i loše dane. Samo budite uporni u svojim naporima; isplatiće se.
Asertivna komunikacija u praksi
Jednom kada razmislite, evo kako da počnete biti asertivni.
1. Počnite polako
Ako vam pomisao zauzimanja za sebe izaziva nelagodnost, počnite sa situacijama u kojima je rizikom mali. Na primer, ako naručite kafu bez šećera, a konobar vam donese sa šećerom, obavestite ga o grešci i tražite novu kafu.
Jednom kada se osetite ugodno u ovim situacijama sa malim rizikom, počnite polako da podižete ulog.
2. Kažite ne
U vašoj težnji da postanete asertivniji, “ne” je vaš najbolji prijatelj. Počnite da govorite ne češće. Da li se zahtev sukobljava sa ličnom granicom? Kažite ne. Raspored je već pun? Kažite, “Ne, hvala.” Ne morate biti kreten kad to radite. Moguće je da budete čvrsti i odlučni bez da ste oholi. Isprva, često izgovaranje “ne” vas može uznemiriti, ali s vremenom ćete se osećati dobro, i zapravo prilično oslobađajuće.
Da li će se neki ljudi razočarati kada ih odbijete? Verovatno. Ali zapamtite da sve dok pažljivo izrazite svoje potrebe, niste odgovorni za njihovu reakciju. Nema potrebe da se osećate krivim jer se ponašate kao njima jednaki.
3. Budite jednostavni i direktni
Kad se izjašnjavate asertivno, manje je više. Neka zahtevi i postavke budu jednostavni i direktni. Nema potrebe za detaljnim objašnjenjima (vidi dole) ili vijugavim naletima. Samo pristojno izgovorite svoje.
4. Koristite “Ja” izjave
Kada podnosite zahtev ili izražavate nezadovoljstvo, koristite izjave „Ja“.
Umesto da kažete:
Tako si nepažljiv. Nemaš pojma koliko mi je bio težak dan u kancelariji. Zašto ti tražiš od mene da obavim sve kućne poslove?
Možete reći:
Danas sam iscrpljena. Ja razumem da želiš da se te stvari urade, ali ja neću biti u mogućnosti da ih uradim do sutra.
Još par primera asertivne komunikacije i “Ja” izjava:
1. “Ti si tako ljubomorna i posesivna.“
„Ja se osećam frustrirano kada učiniš da se osećam krivim zbog druženja sa prijateljima.“
2. “Ti me uve ponižavaš kada posećujemo tvoje roditelje.”
“Osećam se osramoćeno kada me vređaš pred svojim roditeljima.”
3. „Vaši zahtevi su nerazumni!“
„Značilo bi mi da mi najavite najmanje tri dana pre nego što me pitate da dođem za vikend.“
Kada sastavljate svoje „ja“ izjave, budite oprezni da ne uvodite optužbe ili da pretpostavite ponašanje druge osobe. To će im jednostavno probuditi ego i uzrokovati da se zatvore. Primeri:
“Osećam kao da se namerno ponašaš kao kreten samo da bi me iznervirao.”
“Mislim da pokušavaš da izazoveš svađu.”
5. Ne izvinjavajte se i ne osećajte krivicu zbog iskazivanja potrebe / želje / prava
Ako ne tražite nešto što je očigledno nerazumno, nema razloga da se osećate krivim zbog iskazivanja potrebe ili želje. Zato prestanite da se izvinjavate kada tražite nešto. Samo ljubazno pitajte i pričekajte da vidite kako druga osoba reaguje.
Dobrice osećaju krivicu čak i kada iskažu nezadovoljstvo za nešto što su platili! Ako majstor nije izvršio posao koji je pristao da radi, vaše je pravo da tražite da se to popravi. To nema nikakve veze sa time da budete pristojni ili ne povredite njegova osećanja – to je samo posao i to tako funkcioniše.
6. Koristite samopouzdan govor i ton tela
Delujte samopouzdano prilikom iznošenja zahteva ili iskazivanju preferencije. Ustanite pravo, opustite ramena, nasmejte se ili zadržite neutralan izraz lica i pogledajte osobu u oči. Takođe govorite dovoljno glasno i jasno da biste izneli svoj stav. Pasivni ljudi imaju tendenciju da šapuću i mrmljaju kada iznose svoje mišljenje ili potrebe; to će samo isfrustrirati drugu osobu.
7. Ne morate da obrazlažete / objašnjavate svoje mišljenje / izbor
Kada donesete odluku ili iznesete mišljenje sa kojim se drugi ne slažu, jedan od načina na koji će pokušati da izvrše kontrolu nad vama je da zahtevaju da ponudite opravdanje za svoj izbor / mišljenje / ponašanje. Pa ako ne možete da pronađete dovoljno dobar razlog (u očima druge osobe), onda bi trebalo da se ponašate onako kako oni žele.
Dobrice – sa svojom potrebom da udovoljavaju – osećaju se primoranim da se objašnjavaju ili pravdaju za svaku. bogovetnu. odluku koju donesu, čak i ako druga osoba to ne traži. Žele da budu sigurni da su ostali okej sa njihovim odlukama – u suštini tražeći dozvolu da žive svoj život onako kako žele. Ne ponašajte se tako.
8. Vežbajte
Zamislite scenario u kojem želite biti asertivni. Znam, zvuči glupo, ali vežbajte šta i kako ćete reći pred ogledalom. Pomoći će kada se zapravo budete našli u takvoj situaciji.
9. Budite uporni
Ponekad ćete se suočiti sa situacijama kada će vas ljudi odbiti kada prvi put iznesete zahtev. Nemojte samo dići ruke u fznu: „Pa dobro, šta sad. Bar sam pokušao.”
Ponekad, da bi se prema vama postupalo sa poštovanjem, morate biti uporni. Ostanite hladni, smireni i sakupljeni tokom ovog postupka.
Na primer, ako konobar odbije da vam donese drugu kafu, službu, tražite da razgovarate sa njegovim menadžerom.
Samo pazite na savete u nekim knjigama o asertivnosti gde predlažu da neprestano ponavljate istu stvar iznova i iznova dok se osoba ne smori i da vam ono što želite. To nije upornost, to je uznemiravanje!
10. Ostani pribrani
Ako se neko ne slaže ili izražava negodovanje zbog vašeg izbora / mišljenja / zahteva, nemojte se ljutiti ili braniti. Pokušajte da date konstruktivan odgovor ili ne ulazite u dalju diskusiju sa osobom.
11. Birajte svoje bitke
Česta greška onih na putu da budu asertivniji jeste da se trude da budu asertivni sve vreme. Asertivnost je situaciona i kontekstualna. Može biti slučajeva gde vas asertivnost neće dovesti nikuda, i gde je agresivniji ili pasivniji pristup bolja opcija.
Kako da znate kada da budete asertivni, a kada ne? To ćete morati da naučite kroz praksu i primenu zdravog razuma.
Evo nekoliko pitanja koje treba razmotriti pre nego što se odlučite za asertivnost:
- Koliko vam je to bitno?
- Da li tražite određeni ishod ili se samo izražavate?
- Da li tražite pozitivan ishod? Može li asertivnost samo da pogroša stvari?
- Da li ćete se šutirati kasnije ako ne preduzmete nešto sada?
- Koje su verovatne posledice i realni rizici od moguće asertivnosti?
Ako ste bili mlakonja većinu svog života, ljudi oko vas će se verovatno odupreti vašim naporima da postanete asertivniji. Prosto su navikli su na to da ste otirač i odgovara im dinamika odnosa gde ste u pasivnoj ulozi.
Nemojte se ljutiti ili besneti ako vas porodica, prijatelji i saradnici ispituju ili čak pokušavaju da spreče vaš novi asertivan pristup životu. To je potpuno normalan odgovor. Setite se samo da iako kratkotrajne neprijatnosti koje potiču iz asertivnosti mogu biti naporne, ali će za vas i one oko vas dugoročno biti bolje.
Zaključak
Ponekad ćete sigurno morati da progutate knedlu i jednostavno uradite to što se traži od vas. Možda je to pranje sudova, ne odlazak na fudbal ili rad vikendom. Međutim, umeće da izrazite svoje mišljenje i što je još važnije, poštovanje valjanosti tih mišljenja i želja, služiće vam da postanete samopouzdaniji muškarac.
Ishod asertivne komunikacije može biti dobijanje upravo onoga što želite, ili kompromis, ili odbijanje, ali bez obzira na ishod, osećaćete veću kontrolu nad svojim životom. Započnite polako, naučite kako da iznesete svoje želje i učinite da asertivnost postane deo onoga što jeste.
Svi mi znamo ljude oko sebe za koje znamo da su asertivni. Uz malo prakse i treninga, možete biti taj muškarac na koga ostali misle i traže kada im treba da se nešto izvede.
Šta vas sprečava da budete asertivni? Podelite sa nama u komentarima korake koje ćete preduzeti ove nedelje da biste to učinili delom svog života.